[ad_1]
Šta mogu očekivati građani koji štede u bankama ili su kreditno zaduženi?
Centralna banka Bosne i Hercegovine donijela je odluku o smanjenju naknade na sredstva iznad obavezne rezerve. Cilj je usklađivanje s referentnom kamatnom stopom Evropske centralne banke. Nastoji se ublažiti uticaj rasta referentne kamatne stope na poslovanje banaka.
“Ovom odlukom naknada na sredstva iznad obavezne rezerve smanjuje se sa -0,75% na -0,25%. Takođe, sa trenutnih -0,60% na -0,10% smanjuje se naknada na sredstva obavezne rezerve po osnovu osnovice u stranoj valuti i u domaćoj valuti s valutnom klauzulom. Na sredstva obavezne rezerve po osnovu osnovice u domaćoj valuti naknada se ne obračunava”, saopšteno je iz Centralne banke BiH.
Ovaj potez, objašnjavaju u Udruženju banaka BiH, neće značajno uticati na poslovnu politiku banaka u našoj zemlji. Pozitivne efekte neće osjetiti građani koji imaju depozite. S druge strane, kreditno zaduženi građani proći će bez negativnih efekata.
“To se samo odnosi na kamatnu stopu i na naknade koje su pojedine banke utvrđivale, odnosno plaćale klijentu na veće iznose sredstava po viđenju. Sad tu naknadu neće plaćati, jer Centralna banka njima ne naplaćuje. To nisu preveliki iznosi“, objašnjava direktor Udruženja banаka BiH Berislav Kutle.
Ipak, može se očekivati stabilizacija stanja u bankarskom sektoru, ocjenjuje naš sagovornik. Na ovaj način se, kaže, prate promjene u Evropi.
“EURIBOR je sastavni deo svih ugovora i on raste na pijaci prometa eura, a to direktno utiče na povećanje kamata kod građana koji su podigli kredite. Ova mjera, na neki način, ublažava tu situaciju”, kaže ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Pojedine banke počele su obavještavati klijente s promjenjivim kamatnim stopama o povećanju kamatnih stopa. To je reakcija na visoku inflaciju u evrozoni i vodećim svjetskim ekonomijama.
Kamate neće značajno rasti do kraja godine. Preveliko dizanje kamata u evrozoni u kratkom periodu, smatraju stručnjaci, može imati dodatno negativan uticaj na privredni rast.
