Epilepsija je neurološki poremećaj koji karakterišu ponovljeni epileptični napadi koji nastaju zbog iznenadnih, neuravnoteženih električnih impulsa u mozgu koji nakratko mogu da dovedu do poremećaja svesti, pokreta ili osećaja. Procena je da od ovog stanja, koje je četvrti najčešći neurološki poremećaj, u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, dok ih je u Srbiji oko 70.000.
1 od 100 osoba ima epilepsiju
Imajući u vidu činjenicu da 1 od 100 osoba ima epilepsiju, velika je verovatnoća da svako od nas poznaje nekoga ko boluje od epilepsije. Epileptični napad i njegovo ispoljavanje često nailaze na nerazumevanje okoline, a strah, predrasude i diskriminacija vezani za epilepsiju utiču na kvalitet života ljudi koji žive sa ovim stanjem, kao i njihovih porodica. Zato je ključno podići svest o životu osoba sa epilepsijom, jer u velikoj većini slučajeva mnogo teže pada stigmatizacija nego sama bolest. O ovoj temi, a u susret obeležavanju Ljubičastog dana, razgovarali smo sa doc. dr Aleksandrom Ristićem, neurologom sa Klinike za neurologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i predsednikom Srpske lige za borbu protiv epilepsije.
Uzroci epilepsije
U otrpilike 50% slučajeva uzrok epilepsije nije poznat. Iako uzroci nisu u potpunosti jasni, mogu da uključuju genetske faktore, povrede glave, moždane udare, infekcije ili izloženost toksinima, abnormalnosti u razvoju mozga ili različite metaboličke poremećaje.
– Epilepsija nije zarazna, i u najvećem broju slučajeva se ne pogoršava sa protokom vremena. Većina ljudi sa epilepsijom, uz adekvatnu terapiju, može očekivati da živi normalan i ispunjen život, kao i ljudi koji nemaju epilepsiju – kaže doc. dr Ristić.
Postavljanje dijagnoze epilepsije kod odraslih
Naš sagovornik kaže da je najvažnija anamneza tj. podaci koji se uzimaju od pacijenta i od onih koji su očevici epileptičnih napada kod tih pacijenata.
– Sve druge analize dolaze nakon toga, a one uključuju snimanje elektroencefalografije (EEG) i magnetne rezonance mozga. Dijagnoza epilepsije se postavlja ukoliko je pacijent imao dva epileptična napada (bez obzira kakav je nalaz EEG i magnetne rezonance), ali i u slučaju jednog epilepitčnog napada, a da su pri tom nalaz na EEG-u ili magnetnoj rezonanci takvi kakvi se viđaju kod osoba sa epilepsijom – kaže doc. dr Aleksandar Ristić
Mogućnosti lečenja epilepsije kod nas
Prema rečima našeg sagovornika, Srbija uglavnom, ne zaostaje u lečenju epilepsije u odnosu na svet.
– Kod nas postoji preko 10 različitih lekova na raspolaganju, koje pokriva RFZO, ali bi bilo dobro da postoji još barem 3 ili 4 leka iz grupe najnovijih antiepileptika. Pored toga, epilepsija se leči i operativno, i ta metoda je prisutna u Srbiji, ali samo u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, gde je na taj način izlečeno više od 200 pacijenata. Međutim, i tu su neophodna dalja ulaganja kako bi se povećale mogućnosti napredne dijagnostike zarad operativnog lečenja. Mi znanje imamo, jer imamo ljude koji su obučavani u inostranstvu specifično za te napredne tehnike, ali nam je potrebna i pomoć zdravstvenog sistema, koja za sada izostaje – ističe doc. dr Ristić.
Moguće komplikacije i rizici povezani s epilepsijom kod odraslih
Doc. dr Aleksandar Ristić, upozorava da se pri epileptičnom napadu može desiti i najgori mogući scenario – smrtni ishod.
– To se naziva SUDEP (akronim koji označana naglu i neočekivanu smrt kod osobe sa epilepsijom) i srećom se dešava veoma, veoma retko. Najosnovniji način da se spreči smrt u epileptičnom napadu je da se redovno uzimaju lekovi protiv epilepsije. Pored toga, u epileptičnom napadu usled pada odnosno nekontrolisanja sopstvenog ponašanja mogu da se dese različite povrede ili opekotine. I naravno, epileptični napad i njegovo ispoljavanje nisu ni socijalno prihvatljivi i izvor su predrasuda prema obolelim od epilepsije što sve zajedno otežava funkcionisanje ovih pacijenata – objašnjava za eKlinika portal doc. dr Ristić.
Prva pomoć pri epileptičnom napadu
Epileptični napad onima koji mu prisustvuju može da deluje vrlo dramatično. Tokom najprepoznatljivijih napada telo se ukoči, udovi počinju ritmički da se trzaju. Uz to, osoba u toku napada može da ima i penu na ustima. Zbog toga se svedoci napada često uspaniče i prave greške koje otežavaju oporavak osobi koja doživljava napada,piše Telegraf
Evo kako pravilno postupiti:
Budite pribrani – ostanite uz osobu koja je doživela napad
Posmatrače držite po strani
Obratite pažnju na vreme trajanja napada
Sprečite povređivanje – uklonite sve tvrde predmete iz okoline
Stavite nešto mekano ispod glave osobe koja doživljava napad
Otkopčajte ili popustite tesnu odeću
Ne sputavajte pokrete osobe koja ima napad
Ne stavljajte ništa u usta toj osobi
Osobu lagano okrenite na levu stranu; čim bude moguće pomozite sa disanjem
Uspostavite komunikaciju kako biste se uverili da se osobi zaista povratila svest
Umirite i ohrabrite osobu
Ne dajte joj da pije vodu, tablete ili da uzima hranu dok potpuno ne povrati svest i kominukaciju
Ostanite pored osobe dok se ne oporavi (5 do 20 minuta)