Connect with us

Upište pojam za pretragu

Regija

PSIHIJATAR O SLUČAJU VOLŠ: Da li se sociopata rađa ili postaje i šta činiti kada ga prepoznamo

Mnoge građane Srbije, duboko je potresao slučaj nestale Amerikanke Ane Volš, inače rođene Beograđanke. Inteligentna, vrijedna, ljubazna i lojalna, kako je opisuju prijatelji i kolege, majka troje djece imala je nesreću da u svom životnom partneru ne prepozna sociopatu – navelo je tužilaštvo u Bostonu. Profesor dr Vladimir Diligenski kaže da je važno da, kada u nekome prepoznamo poremećaj ličnosti – ne ragujemo, već da se jednostavno sklonimo. Smatra mogućim da je u slučaju Volš u pitanju bio mješoviti, teško prepoznatljiv poremećaj, uz opasku da su „žene nerijetko spremne dosta da trpe“, piše RTS.

Ana je sa najboljim uspjehom završila Petu beogradsku gimnaziju, potom sa najvišim ocjenama francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, i na najgori način je, po svoj prilici, završila svoj „američki san”. Brajan Volš se njenim prijateljima i porodici predstavio kao pristojan, požrtvovan i poželjan partner i otac, u posljednje tri nedelje isplivalo je mnoštvo dokaza koji su ga prikazali u potpuno drugom svjetlu, vješto prikrivenom. Njegov psihijatar doktor Titman, je na sudu rekao da je on dijagnostikovani sociopata, i da je nažalost ishod bio očekivan.

Da je svako od nas u životu imao susret sa sociopatom, potvrđuje psihijatar profesor doktor Vladimir Diligenski.

„Kažu da ih je procentualno negde oko jedan posto, međutim ja lično mislim da ih ima ipak malo više, čak i do deset posto ima te psihopatske crte”, rekao je dr Diligenski, i objasnio da postoje različiti stepeni psihopatije, od vrlo izraženih, preko srednjeg stepena, pa do nižeg. Takođe navodi da granični slučaj sadrži elemente psihopatskog ponašanja, povremeno psihotično, a povremeno normalno ponašanje.

„Teško ih je prepoznati, pogotovu na samom početku neke veze, i da neko odmah kaže – da to je to. Za sociopate je karakteristično da se oni zaista odmah prepoznaju jer su bez kontrole impulsa i prave nezgodne poteze i najčešće – brzo i često završavaju u zatvoru”, kaže profesor Diligenski.

Naglašava da sociopate, za razliku od psihopata imaju malo emocija.

„Psihopate su u manipulacijama, imaju jako dobru manipulativnu igru, oni koji su mu od koristi, sa njima se druže, pokušavaju da izvuku maksimum, a kada im ne treba, bez emocija ih odbacuju i vrlo su uspešni i ukoliko su inteligentni, a najčešće jesu, oni se jako dugo održavaju bez prepoznavanja. Međutim, među serijskim ubicama na primer, najveći broj je psihopata”, ispričao je profesor.

Poseban poremećaj ličnosti je narcistički i odlikuju ga neka pravila.

„Kad dođu u kritičnu situaciju, pokušavaju da to na neki način prikriju ili, još gore, da ne podnose neku provokaciju, automatski ulaze u depresiju i moguć je suicid”, kaže profesor Diligenski.

Sociopate se lako prepoznaju, ne mogu da se kontrolišu i, kako naglašava profesor – puni su ih zatvori.

„Imaju neke emocije, naprave neke veze ako je to, ovaj Volš to umeo, međutim, te veze su vrlo šljampave, nikakve i prepoznatljive. Da li je ova žena znala ili prepoznala, to mi možemo zaista da nagađamo. Možda i nije. Možda je ovo bila neka mešovita, psihopatsko-sociopatska ličnost pa je onda bilo teško prepoznatljivo”, istakao je.

Loše prognoze izliječenja

Profesor Diligenski navodi i da postoji veliki broj mješovitih poremećaja ličnosti i ukrštenih dijagnoza, što otežava njihovo prepoznavanje ali i pokušaje liječenja.

„Naši stari profesori su tvrdili da najbolji lijek jeste zatvor za sociopate, najbolje rezultate daje, ali je to zaista neka herojska terapija gdje vi treba mnogo da uložite da se nešto promijeni, a drugo – kod psihopate vi ne možete da popravite emocije kojih nema. Apsolutno im je svejedno da li će nekome da nanesu zlo i nemaju osjećaj krivice”, objasnio je gost Jutarnjeg programa.

„Teško je reći da postoji neki pomak u terapijskom smislu. Da se to nešto mnogo bolje liječi, zaista su to herojski slučajevi. Lijekovi se koriste, imamo lijekove koji su bolji i preporučuju se za poremećaje ličnosti ali većina lijekova ne deluje. Neki od antidepresiva su preporučeni”, kaže prof. dr Diligenski.

Dodaje da su promjene u pristupu liječenja konstantne, jer ljudi uviđaju da nije „sve tako čisto” u klasifikaciji poremećaja i dijagnozi.

Sociopate biraju određeni tip ljudi i to su ljudi koji su im slični. Druže se međusobno i tu nalaze sebe, a pouzdanost u vezi sa njima je vrlo tanka.

„Šefovi bandi su sociopate, koji manipulišu, rade sve što im padne na pamet, naređuju raznorazne stvari, dok psihopate povremeno izvšavaju to, jer su inteligentniji, spretniji i dugo ne budu privedeni pravdi. Iz tih razloga vi serijske ubice ne možete tako lako da uhvatite”, objasnio je.

Govoreći o partnerskim odnosima kod sociopata, poput Brajana Volša koji je takvu dijagnozu imao, dr Diligenski ističe da su „žene u stanju mnogo da trpe”.

„Vi kad vidite takve brakove, vidi se manipulacija. Sociopate su maltretirane osobe u ranom djetinjstvu, vrlo često su preživljavali batine, imali neadekvatne roditelje… To se na neki način može lakše videti, tako da je verovatno i Ana Volš mogla da pretpostavi da tu nešto nije u redu, međutim žene iz razloga braka i djece pogotovu, trpe sve i svašta i svakojake torture”, ističe profesor.

Ana Volš je svojevremeno, u želji da pomogne suprugu prilikom suđenja zbog prodaje falsifikovanih slika izjavila sudu da je „on u svojoj porodici naučio da laže i da se skriva”, što nas upućuje na pitanje o tome da li se sociopata rađa ili postaje.

„Danas sve više ljudi smatra da genetika nije primarna i govori se o epigenetici. Napravljeni su eksperimenti da porodice, gde su i otac i majka psihopate, ako se njihovo dete usvoji u neku visokointelektualnu porodicu, dete ne pokazuje nikakve znake psihopatije. Znači tu govorimo o okruženju koje formira takvu ličnost, znači potrebno je okruženje tih sličnih u ranom detinjstvu, da se druže, i nastaje sociopatska družina, na kraju krajeva tu su i neke vrste bandi koje se organizuju baš iz tih struktura”, kaže dr Diligenski, i dodaje da i na visokim položajima ima inteligentnih sociopata koji se bave manipulacijama.

U situaciji kada neko pokuša da napusti sociopatu, dešavaju se pretnje, tuče i uopšte, u pitanju je promptno reagovanje.

Nereagovanje i izbjegavanje

Kada je riječ o tome – kako se ponašati kada se nađemo u društvu sociopate, profesor Diligenski kaže da će njega odbiti naše nereagovanje, poslije čega valja – skloniti se.

Kod psihopate je teže izvesti izbjegavanje, posebno ako su u pitanju na primjer kolege na poslu, koji imaju sociopatsku strukturu ličnosti. Profesor Diligenski s tim u vezi kaže da ih „ima dosta” i da su nerijetki otkazi zbog problema koji mogu da nastanu.

S druge strane, sociopate mogu ostvariti emotivnu vezu. Odnos sociopate prema djeci je, navodi profesor, tanak ili nikakav, obično sličan onom kakav je bio odnos sociopate sa roditeljima. Emotivne veze im se uglavnom na kraju – raspadnu.

„Oni obično nude sve i svašta, obećavaju, raznim poklonima, vode vas na skupa putovanja, vama to imponuje i onda kada otkrijete da iza toga stoji sve i svašta, pa je najpametnije što prije se povući”, kaže profesor. prneosi “Novi“.

Haber.ba