Connect with us

Upište pojam za pretragu

Svijet

Inflacija u SAD ublažena, ali ne i ukroćena


Ali tu su i upozorenja da inflatorni pritisak i dalje postoji, posebno pošto je glavni krivac za prethodni veliki rast cena energenata, ruska invazija na Ukrajinu, i dalje u punom jeku.

Blagi pad
Inflacija u SAD na godišnjem nivou prošlog meseca je blago pala na 8,5 odsto sa smanjenjem troškova za gorivo, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

U indeksu potrošačkih cena u julu nije bilo promena nakon što je rastao 25 uzastopnih meseci da bi u junu bila zabeležena najviša inflacija u SAD od novembra 1981. Bazna inflacija, koji isključuje nestabilne cene energenata i hrane, pala je prošlog meseca na 0,3 odsto, u oštrom kontrastu s junskim rastom od 0,7 odsto.

Cene namirnica u SAD su u julu porasle za 1,3 odsto u odnosu na prethodni mesec i za 13,1 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je najbrži godišnji tempo rasta od 1979, mada analitičari kažu da bi cene hrane mogle da se smanje u narednim mesecima kako poboljšanja u snabdevanju dopru do potrošača.

Visoka inflacija je nusprodukt brzog ekonomskog rasta SAD posle naglog pada usled pandemije COVID-19, čemu su takođe doprinele niske kamatne stope i podsticaji Vlade. Sada se Federalne rezerve suočavaju s izazovom pooštravanja monetarne politike kako bi se ohladilo tržište rada i usporila potražnja dovoljno da se obuzda inflacija, ali ne toliko da se izazove recesija.

Smanjenje potražnje za robom dok potrošači više troše na usluge, kao i poboljšanje lanaca snabdevanja, smanjili su stopu rasta cena robe, što je bio glavni pokretač rasta inflacije, objašnjava Volstrit džurnal, dodajući da je takođe doprinelo usporavanje ekonomskog rasta. Američka ekonomija je u poslednja dva tromesečja zabeležila pad, što je podstaklo bojazan da je recesija neminovna.

Još jedan pozitivan znak za Federalne rezerve je da su u julu takođe smanjena inflatorna očekivanja, ukazuje list, navodeći da američka centralna banka veruje da ta očekivanja utiču na budući tok inflacije pošto radnici zahtevaju povišice kako bi se nadomestili gubici usled inflacije, dok preduzeća lagodnije podižu cene.

Veliki pad u cenama benzina
Kao znak niže inflacije, cene benzina u SAD pale su 11. februara na ispod četiri dolara po galonu prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu, pošto su strahovi od recesije zaustavili rast na tržištu goriva, smanjujući razuzdanu inflaciju, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Prosečna cena galona benzina pala je na 3,99 dolara, čime su cene na pumpama pale za petinu otkako su sredinom juna dostigla rekordne nivoe iznad pet dolara, ističe britanski list i ukazuje da je to najbrži pad cena goriva od recesije 2008.

Pad cena goriva nije ograničen samo na SAD, budući da nervoza zbog globalnog ekonomskog usporavanja delomično poništava poremećaje na naftnim tržištima izazvanih ratom u Ukrajini, navodi list, dodajući da je, prema zvaničnim podacima, potražnja za gorivom u SAD u poslednje četiri nedelje bila oko šest odsto niža nego pre godinu dana.

UN: Inflacija gurnula više od 71 miliona ljudi u siromaštvo od početka invazije na Ukrajinu
Cene benzina takođe su pale u Evropskoj uniji – za devet odsto s rekordnog nivoa u junu na 1,86 evra po litru (7,32 dolara po galonu) u julu. Fajnenšl tajms ukazuje da je u Evropi gorivo manje pojeftinilo zbog većih poreza, kao i jakog dolara.

SAD imaju jednu od najviših stopa posedovanja automobila na svetu, s oko 92 odsto domaćinstava koja imaju pristup makar jednom vozilu, zbog čega je cena benzina istaknuto političko pitanje i, kako ukazuje Fajnenšl tajms, slaba tačka predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), iako ima ograničene mogućnosti da utiče na njih. Ipak, Bajden je preduzeo neke mere uključujući puštanje rekordnih količina sirove nafte iz zaliha za vanredne situacije i zahtev proizvođačima da pumpaju više nafte.

Dobra vest, ali…
Primetan pad inflacije u julu je dobrodošlo olakšanje za potrošače i pozitivan razvoj za Belu kuću i Federalne rezerve, ali, kako ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) još nije konačan znak da je rast cena zaustavljen.

Usporavanje inflacije – s jedva ikakvom promenom na mesečnom nivou – još je jedan znak ekonomskog poboljšanja koji bi mogao da pomogne Bajdenu u vreme kada brzo povećanje cena opterećuje potrošače i narušava poverenje birača, piše list, ukazujući da su novi podaci o inflaciji usledili posle neočekivano pozitivnog izveštaja o zapošljavanju.

Sporiji rast cena će verovatno umiriti i Federalne rezerve, koje su čekale na bilo kakav znak da inflacija počinje da se smanjuje. Međutim, ukazuje Njujork tajms, centralna banka će verovatno ovo videti kao prvi korak u pravom smeru, a ne kao konačnu pobedu, jer su cene mnogih dobara i usluga nastavile brzo da rastu čak i kada je pad cena goriva i putovanja povukao ukupnu inflaciju naniže.

Zvaničnici Federalnih rezervi u borbi protiv inflacije podigli su kamatne stope najbržim tempom od 80-ih kako bi pokušali da uspore ekonomiju i uravnoteže ponudu i potražnju, za tri četvrtine procentnog poena na prethodna dva sastanka, navodi list, dodajući da će se o još jednom velikom povećanju raspravljati na sledećem sastanku Feda u septembru.

Investitori su, s druge strane, neočekivano usporavanje inflacije u julu protumačili kao znak da bi kreatori monetarne politike mogli da uspore tempo i sledećeg meseca podignu kamate za pola poena, ukazuje Njujork tajms. Akcije su 10. avgusta porasle za više od dva odsto, pošto se na Volstritu misli da će Fed biti manje agresivan, što bi smanjilo i šanse da ekonomiju ode u recesiju.

Glavni krivac i dalje tu
Prosečne cene goriva u SAD su pale za 20 odsto od maksimuma u junu, pošto je strah od globalne recesije gurnuo cene sirove nafte naglo niže, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Prethodni rast cena goriva na preko pet dolara po galonu povezan je s ruskom invazijom na Ukrajinu i potonjim previranjima na energetskim tržištima. Cene sirove nafte od oko 80 dolara po barelu u januaru do marta su prešle 120 dolara, zbog straha da će ruska invazija smanjiti snabdevanje i poremetiti tržišta energije.

Međutim, cene nafte su počele da padaju početkom juna i referentna američka nafta je 11. avgusta bila na oko 91 dolar po barelu i sada su, kako navodi list, troškovi za gorivo u skladu s izdvajanjima potrošača i preduzeća pre rata u Ukrajini.

Stručnjaci, ukazuje Vašington post, kažu da je smanjenje cena nafte uglavnom navođeno zabrinutošću zbog moguće recesije u nekoliko velikih svetskih ekonomija, što bi smanjilo potražnju za gorivom.

S druge strane, i dalje postoji mogućnost da dođe do novog preokreta u cenama nafte. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) samo je minimalno povećala proizvodnju uprkos molbama Bajdena i drugih svetskih lidera da nadoknade nedostatke u snabdevanju.

Analitičari, kako navodi list, takođe primećuju da je glavni krivac za veće cene goriva, ruski rat u Ukrajini, i dalje u punom zamahu, kao i sankcije Zapada Moskvi. Banka Džej Pi Morgan (J.P. Morgan) upozorila je da bi u najgorem scenariju s potpunim prekidom isporuka iz Rusije, cena nafte mogla da poraste i na 380 dolara po barelu, što je četiri puta više nego sada, prenosi RSE.

Haber