Škrebić za Capital kaže da su naviše pogođene niskoakumulativne grane, kao što su tekstilna i kožarska industrija.
-Zaista tu dolazi do velikih problema. Narudžbe za sve vrste proizvoda u kojima je veliko učešće rada se konstantno otkazuju ili smanjuju.
Također, velikim izvoznicima se traži smanjenje cijena i to između deset i 30 odsto u zavisnosti od grane i proizvoda koje preduzeće plasira na ino tržište“, rekao je Škrebić.
S druge strane, kaže, privrednici na našem tržištu imaju konstantan rast troškova, ne samo ličnih primanja već i svih drugih troškova.
-Tako smo došli u situaciju da troškovi koji su bili naša komparativna prednost, jer su bili niži nego u okruženju, sada u velikoj mjeri postaju problem jer postajemo nekonkurentni na evropskom tržištu“, ističe Škrebić.
Što se tiče najniže plate, kaže da je očigledno da nekih značajnih promjena kada je u pitanju ova tema neće biti i da privrednici očekuju da će Vlada ispuniti ono što je obećala.
-S obzirom na stanje na evropskom tržištu ono što očekujemo od Vlade RS i što nam je na neki način obećano krajem prošle godine jeste pomoć u ovoj situaciji. Želimo da to bude sistemska pomoć, a ne pomoć od slučaja do slučaja.
Očekujemo da se smanji opterećenje bruto troškova rada i da se, što je možda još važnije, pruži sistemska podrška za tehnološke investicije u automatizaciji proizvodnih procesa.
Mislimo da je to jedini način kako bi se rast bruto plata mogao amortizovati, odnosno kako bi to privreda RS mogla izdržati u budućnosti“, naglasio je on.
Govoreći o američkim sankcijama zbog kojih banke posljednjih dana gase račune sankcionisanim firmama i pojedincima, Škrebić kaže da svako opterećenje i udar na ovako malu i krhku ekonomiju predstavlja problem, posebno jer on nije ekonomske, već političke prirode.
-Međutim, to je nešto na šta mi ne možemo da utičemo. U svakom slučaju, sankcije nisu nešto što možemo podržati u bilo kakvom obliku“, rekao je on.