PMS predstavlja cikličnu pojavu jednog ili više simptoma iz velike grupe tegoba, koje se javljaju pred menstruaciju i ometaju normalno obavljanje radnih i životnih obaveza. Smatra se da pogađa od 30% do 80% žena u reproduktivnom periodu. Najčešće se javlja u životnoj dobi između 30 i 40 godina. Otprilike 2-3% žena pati od težeg poremećaja, koji se zove “Predmnenstrualni disforični sindrom (poremećaj)” (PMDS).

Karakteristike (simptomi) su različiti i njiiova učestalost i intenzitet variraju od žene do žene, a zajednička karakteristika im je da se ciklično ponavljaju. Simptomi se najčešće javljaju 5-10 dana pre menstruacije. Tegobe najčešće prestaju po dobijanju krvarenja ili drugog i trećeg dana menstrualnog krvarenja. Opisano je više od 200 različitih simptoma, a ovde ćemo nabrojati najkarakterističnije:

1. depresivno ponašanje
2. anksioznost
3. afektivna nestabilnost
4. interpersonalni konflikti
5. smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti
6. umor i gubitak energije
7. teškoće u koncentraciji
8. promene apetita
9. hipersomnija ili insomnija
10. osećaj nemogućnosti samokontrole
11. fizički simptomi: nepetost dojki, otoci, glavobolje, dobijanje u težini

Uzrok PMS

 Tačan uzrok PMS nije poznat. Iako postoji više pretpostavki o povezanosti sa promenama nivoa polnih hormona, prostaglandina i neurotransmitera, činjenice su sledeće:

Nisu nađene razlike u koncentraciji: estradiola, progesterona, FSH, LH, testosterona, SHBG ili sistema aldosterona tokom PMS-a i van njega.

Dinamski testovi ne otkrivaju poremećene odnose u hipotalamohipofiznoj osovini niti u njenim odnosima sa tiroidnom i nadbubrežnim žlezdama kao ni jajnicima.

Nisu nađene značajne razlike ni u koncentraciji cinka, magnezijuma, vitamina B6, vitamina A, vitamina E, niti tiamina.

Terapija

U terapiji je važno znanje iz fiziologije i individualni pristup.

• uspostavljanje bolje kontrole nad sopstvenim životom – ovo podrazumeva:
• svakodnevnu fizičku aktivnost i trening – brzo hodanje u trajanju od 10 do 30 min.
• izbegavanje i smanjivanje stresa – kroz čitanje, opuštanje i neobavezne aktivnosti
• opuštanje tokom dana i zdrav okrepljujuć san
• adekvatan unos tečnosti i balansirana ishrana – dovoljno voća, povrća, namirnica bogatih vlaknima, proteinima, uz smanjenje unosa šećera, soli, kofeina i alkohola.
• u nekim slučajevima u obzir dolazi i psihološko, odnosno psihijatrijsko savetovanje

2. Placebo (efikasnost 40-50%)

• drospirenon ili spironolakton kod izraženih edema – imaju diuretički efekat, odnosno stimulišu izlučivanje vode iz organizma
• inhibitori preuzimanja serotonina – fluokstetin- u pitanju su lekovi iz grupe “antidepresiva” i i oni se koriste kod osoba sa jako izraženim psihičkim simptomima (depresija, anksioznost…).
• GnRH analoz i- pomoću ovih lekova može se potpuno “blokirati” izlučivanje polnih horomona. Oni su rezervisani za one pacijentkinje, koje ne reaguju na pomenutu terapiju.

Dismenoreja definicija:

• Dismnenoreja se može definisati kao bol u donjem delu trbuha povezan sa menstruacijom. Bol je najčešće u vidu grč On je često praćen glavoboljom, mučninom, učestalim mokrenjem opstipacijom, dijarejom. Bol najčešće počinje nekoliko dana pre početka menstruacije, a vrhunac dostiže 24h nakon početka krvarenja i prestaje nakon 2-3 dana.
• 72% žena ima dismenoreju, dok su kod oko 10% žena bolovi toliko jaki da ometaju svakodnevne aktivnosti.

Etiologija:

 Dismenoreja može biti:

Primarna – ona je češća i javlja se 2-3 godine nakon menarhe, obično oko 20 godine života. Praktično je bez izuzetka tipična za ovulatorne cikluse. Kada je u pitanju sam mehanizam nastanka, smatra se da glavnu ulogu igraju prostaglandini i drugi tzv. “ medijatori zapaljenja”, koji se stvaraju u sekretornom endometrijumu dovodeći do dugotrajnih kontrakcija materice.

Sekundarna dismenoreja u osnovi ima ginekološko oboljenje. Najčešće uroci su endometrioza (prisustvo sluznice materice van same materice- u jajovodima, jajnicima, maloj karlici itd.), polipi materice i miomi (benigni tumori mišićnog zida materice), infekcije.

Dijagnoza

 Lekar prvo treba da isključi postojanje sekundarne dismenoreje, odnosno jasnog organskog uzroka tegoba. U tom cilju ginekolog će uzeti anamnezu, obaviti ginekološki pregled i ultrazvučni pregled. Nekada je potrebno uraditi i odrđene laboratorijske analize (KKS, CRP, tumor markere). Kod sumnje na endometrijalni polip, submukozni miom ili urođene malforamcije u obzir dolaze i histeroskopija i histerosalpingografija. Izuzetno retko potrebna je i MRI dijagnostika.

Terapija:

 Lečenje pre svega zavisi od toga da li je u pitanju primarna ili sekundarna dismenoreja.

Sekundarna dismenoreja se leči otklanjanjem osnovnog uzroka tegoba (endometrioza, ciste, polipi, miomi se rešavaju operativnim zahvatom i hormonskom terapijom, infekcije- antibiotici)

Kod primarne dismenoreje prvenstveno se deluje na simptome.

• 70-80% žena dobro reaguje na inhibitore sinteze prostaglandina, koji smiruju bolove i zapaljenski proces. U tu svrhu koriste se analgetici iz grupe NSAIL (Brufen, Diklofen, Nimulid itd.). Sa terapijom se počinje 24 do 48h pre početka menstruacije i nastavlja se 1 do 2 dana nakon početka krvarenja.
• Ako se bolovi ne mogu rešiti pomoću NSAIL-a, u terapiju se uvode oralni kontracepitivi sa niskom dozom estrogena i progesterona, a u svrhu supresije ovulacije.
• Potrebno je da prodje 6 meseci terapije, sa promenom doze i vrste leka, da bi se terapija proglasila neuspeš
• Nefarmakološki pristup ublažavanju simptoma podrazumeva “samozbrinjavanje” blagim masažama stomaka i krsnog dela, zagrevanjem stomaka (pomoću tolpog termofora, jastučića, vrućih kupki), mirovanje, ležanje, joga, duboko disanje i opuš Zatim upotreba raznih čajeva (kamilica, metvica, đumbir), dijeta sa malo masti i dosta ugljenih hidrata, kao i uzimanje vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma.
• Kod žena koje ne reaguju na terapiju, treba razmisliti o laparoskopiji kao dijagnostičkoj metodi koja će otkriti endometriozu.
• U ekstremnim slučajevima, kod neizdrživog bola nepoznatog porekla, može se učiniti presakralna neurotomija i razdvajanje sakrouterinih ligamenata.