WC šolja u savremenom domaćinstvu često se nesvesno tretira kao bezdna rupa za otpad — mesto gde uz samo jedno pritiskanje kotlića sve “magično” nestaje. Međutim, činjenica da je nešto dovoljno malo da prođe kroz otvor WC šolje ne znači da tome i jeste mesto u kanalizaciji.
Kućne odvodne instalacije i gradski kanalizacioni sistemi projektovani su sa samo jednom svrhom: da odvode ljudski otpad i toalet-papir. Sve ostalo što ubacite u šolju rizik je koji može dovesti do skupih zapušenja, poplava u stanu, ali i ozbiljnih ekoloških havarija.
Da biste izbegli neplanirane troškove vodoinstalaterskih hitnih intervencija i sačuvali svoje cevi, donosimo detaljan pregled 10 stvari koje nipošto ne smete bacati u WC šolju.
1. Vlažne maramice (čak i one na kojima piše “flushable”)
Vlažne maramice su nesumnjivo jedan od najvećih neprijatelja savremenih kanalizacionih sistema. Čak i proizvođači koji na pakovanjima navode da su maramice “razgradive” ili “bezbedne za bacanje u WC” koriste marketinške trikove.
Za razliku od običnog toalet-papira koji se u kontaktu sa vodom razlaže u roku od nekoliko sekundi, vlažne maramice su napravljene od sintetičkih vlakana i plastike. One ostaju potpuno netaknute satima, pa i danima. Kada prođu kroz vašu WC šolju, spajaju se sa masnoćama u cevima i stvaraju ogromne čepove (u komunalnoj industriji poznate kao “fatberg-ovi”) koji blokiraju čitave ulične mreže.
2. Štapići za uši i pamučni tuferi
Iako deluju bezazleno zbog svoje veličine, štapići za uši i pamučni tuferi napravljeni su od materijala koji upijaju vodu i ne raspadaju se.
Sintetička ili plastična drška štapića za uši ne može se saviti niti razgraditi. Kada prođe kroz krivinu cevi, ona se popreči i stvori barijeru na kojoj se potom skuplja sav ostali otpad. S druge strane, pamučni tuferi u vodi nabubre, gube elastičnost i stvaraju čvrste prepreke u sifonu ili glavnoj vertikali.
3. Higijenski ulošci i tamponi
Proizvodi za žensku higijenu dizajnirani su sa samo jednim ciljem: da upiju što je moguće više tečnosti i da pri tome zadrže svoj oblik i čvrstinu.
Kada tampon ili uložak ubacite u WC šolju, on u kontaktu sa vodom iz kotlića odmah počne da bubri, višestruko povećavajući svoju zapreminu. Zbog svoje strukture, ovi proizvodi se zaglavljuju u krivinama cevi gotovo trenutno, uzrokujući jedno od najtežih i najneprijatnijih zapušenja koje zahteva mašinsko odgušenje.
4. Masnoća, ulje i mast od kuvanja
Mnogi ljudi imaju naviku da nakon pripreme obroka ostatak ulja ili masti iz tiganja prospu u WC šolju, verujući da je to bezbednije nego da to urade u sudoperi. To je velika greška.
Iako je masnoća tečna dok je topla, čim dođe u dodir sa hladnom vodom u WC šolji i cevima, ona se brzo hladi i stvrdnjava. Nastaje gust, voskast sloj koji se lepi za unutrašnje zidove cevi. S vremenom, ovaj sloj se podebljava, smanjuje prečnik cevi i hronično usporava protok vode.
5. Kosa i dlake
Kada čistite četku za kosu ili se brijete iznad lavaboa, najlakše je nakupljene dlake ubaciti u šolju i pustiti vodu. Međutim, kosa je izuzetno otporna na razgradnju i deluje poput mreže u unutrašnjosti instalacija.
Dlake se obmotavaju oko hrapavih delova cevi, spojeva i ostalog otpada, stvarajući čvrste, zamršene nitave prepreke. Ova “mreža” od dlaka potom hvata sve ostale čestice koje prolaze kroz cev, stvarajući čep koji je gotovo nemoguće probiti bez profesionalne sajle.
6. Lekovi i hemijski otpad
Ubacivanje starih ili neiskorišćenih lekova u WC šolju možda neće fizički zapušiti vaše cevi, ali stvara ogromnu opasnost po životnu sredinu.
Prečišćivači otpadnih voda u gradskim sistemima nisu projektovani da iz vode uklanjaju složene hemijske spojeve, antibiotike, hormone i druge farmaceutske proizvode. Ovi lekovi na kraju završavaju u rekama i jezerima, gde direktno truju vodeni ekosistem, utiču na ribe i faunu, a potencijalno se vraćaju i u sistem pijaće vode.
7. Građevinski materijal i gips
Nakon renoviranja stana, majstori ili vlasnici neretko isperu kante od poludisperzije, lepkove za pločice ili ostatke gipsa direktno u WC šolju. Ovo je siguran put do katastrofe.
Ovi materijali su teži od vode i brzo se talože na dnu cevi. Što je najgore, gips i cementne mešavine se stvrdnjavaju pod vodom. Kada se vežu u unutrašnjosti odvodne instalacije, jedino rešenje često biva potpuno razbijanje pločica i zamena kompletne cevi.
8. Pesak za mačke (čast izuzecima)
Čak i ako na pakovanju mačijeg peska stoji oznaka da je napravljen od prirodnih materijala i da se može bacati u WC, budite izuzetno oprezni.
Većina mačijih posipa napravljena je od bentonitne gline. Ova glina je dizajnirana da u kontaktu sa tečnošću stvara čvrste grudve i upija i do nekoliko puta veću količinu vode od svoje mase. U cevima, mačiji pesak se pretvara u gusti, teški mulj nalik betonu koji se taloži u dnu sistema i potpuno blokira odvod.
9. Kondomi
Kondomi su napravljeni od lateksa ili sintetičkih materijala koji se ne razgrađuju u vodi. Osim toga, dizajnirani su da budu nepropusni i izdržljivi.
Kada se ubace u WC šolju, kondomi plutaju i lako se napumpaju vodom i vazduhom, stvarajući nalik na “balone” koji se zaglavljuju na krivinama cevi i spojevima. Takođe, lateks se lako kači za bilo kakvu neravninu u cevi i zaustavlja prolazak drugog otpada.
10. Pikavci i opušci od cigareta
Cigarete su pune toksičnih hemikalija poput nikotina, amonijaka i teških metala koji se mešaju sa vodom i zagađuju je.
Pored hemijskog zagađenja, filteri cigareta su napravljeni od sintetičkih vlakana (celuloznog acetata) kojima su potrebne godine da se razgrade. Opušci upijaju vodu, bubre i lako se zaglavljuju u uzanim delovima odvodnih cevi.
Zlatno pravilo za očuvanje vaših cevi
Da biste izbegli stres, neprijatne mirise i neplanirane troškove koji idu uz popravku vodovoda, držite se jednog jednostavnog pravila: u WC šolju ide samo ono što je prirodno izbačeno iz organizma i umerene količine toalet-papira.
Sve ostalo — od vlažnih maramica do ostataka hrane — mesto ima u kanti za otpad. Mala promena u svakodnevnim navikama spasiće vas velikih glavobolja i sačuvati vaš dom bezbednim od neočekivanih poplava.
