Mensur Ajdarpašić je otvorio dušu, a na samom početku životne ispovijesti pričao je o očevom samoubistvu. Mensur je otkrio i po čemu pamti oca, s obzirom na to da je imao samo 8 godina kada se on ubio.
-Po čemu pamtiš svog oca? – pitao je Nemanja.
– Trudim se da ga zapamtim po nekim situacijama. Prva slika u glavi mi je, mi smo uvijek spavali u popodnevnom terminu, znalo se kad je popodnevni odmor, kad se uči, kad se odmara, disciplina na nivou. Kad se odmaralo, uvijek sam spavao sa njim, znao je ruku da prebaci preko mene, tad sam samo mogao da spavam. To mi je ostalo urezano. Ljudi o njemu i mom djedu imaju da kažu sve najbolje. O mojoj baki isto… Dešavalo se to da mi je bila potrebna zaštita, očinska ljubav, kad osjećaš da fali neko, da nekog nema. Vidiš sve ostale ljude na okupu, otac, sinovi i majka gde god da odeš na ručak, večeru… Vidiš da su svi tu, svi su nasmijani, sretni i niko ne fali. A kad živite sa saznanjem da vas je tako nešto snašlo, budete: “Zašto je baš nas snašlo?” .Imao sam 8 godina, nikad nisam saznao zašto je otac izvršio samoubistvo. Mi smo familijarno bili svi u kući osim majke, bile su njegove sestre, njegova uža porodica, majka, sestre, mi kao sinovi i djeca njegovih sestara. Bilo nas je dosta, bila je u tom trenutku puna kuća, svi smo bili pozitivni, sve je bilo dobro tog dana. Nikad nisam zaboravio taj dan, sve sam u detalj zapamtio. Koliko sam ja kao dijete bio upućen, a naravno da su nešto prikrili od nas djece, bilo je sve super po mom viđenju. Naša baka se rano probudila i samo je zakukala: “Gde mi je dijete?”. To je bio njen sin jedinac, imala je jednog sina i pet kćerki. Nije mogla da ga nađe, tražila ga je. On se bavio pkevanjem u slobodno vrijeme i radio kao taksi vozač. Automobil je bio u garaži. U jednom trenutku ga je u hodniku sobe našla baka u toj situaciji. Doživjela je da ga otprati prije nego što je ona doživjela smrt. Nakon svega toga je još dvije kćerke ispratila… Doživkela je veliku bol. Ja sam bio svkestan te situacije, zapamtio sam kad su ga izvodili. On me je svuda vodio sa sobom, sve mi je udovoljavao šta sam htio, to mi vrati osmijeh na lice. Prošlo je dosta od tad, ja sam tad vikao: “Tata, ne, ne, ne, vratite ga”. Svjestan sam bio svega, ali me je to toliko potreslo. Zamislite mene kao malo dijete, gledao sam to svojim očima. Onda sam trčao da obavjestim ljude da je on preminuo, svi su bili u frci, zvali rodbinu, ja sam otišao do ljudi koji su bili malo stariji – rekao je Mensur.
–Kakav ti je odnos sa majkom? – pitao je reporter.
– Volim je najviše na svijetu, ona je najbolja majka. Ona je veliki borac, mnogo se mučila za nas i borila. Mi smo njen smisao života. Ona je mogla da radi šta hoće, da nas ostavi, ode, bila je jako mlada… Mogla je da ode, započne novi život i bude sebična, priušti sebi zadovoljstvo, ali ne. Ostala je uz nas, borila se muški, i dan danas je tu, brine se. Danas nam je o otac i majka – dodao je Ajdarpašić.
– Šta nisi stigao ocu da kažeš? – pitao je Nemanja.
– Malo sam mu puta rekao “volim te” i “tata”. Malo puta... – istakao je Mensur.
(Express/Pink)