Folker sa suzama u očima otkrio da je s koleginicom i pripadnicima surčinskog klana devedesetih imao saobraćajnu nesreću na putu za Kotor
Miloš Bojanić bio je blizak sa članovima surčinskog klana Zoranom Šijanom i Milanom Narandžićem Limunom, koje je upoznao preko koleginice Goce Božinovske.
Oni su sa njom, kao i mnogi sa estrade, devedesetih godina ljetovali kod folkera u Baošićima. Čuvena su ta druženja u vili u Baošićima kraj Herceg Novog, mnoge stvari se i danas prepričavaju, a jedne se prisjetio Bojanić. On otkriva da je imao saobraćajnu nesreću na putu za Kotor, koju je samo pukom srećom preživio, dok su s njim u kolima bili Šijan, Limun i Goca. Folker je objasnio da tada nije bio veliki vjernik, već samo poštovalac pravoslavlja, i da se čak šalio na račun prijateljice Goce Božinovske, koja je inistirala da ide pod manastir Ostrog. Miloš ističe da je upravo taj stravičan udes uticao da on promijeni svoje razmišljanje.
Ranije su mnoge kolege muzičari bili kod mene na ljetovanju, tada su bili Sanja Đorđević, Goca Božinovska, njen muć Šijan i Lumun. Jedno veče oko ponoći trebao da sam da vozim Šijana i Limuna u Kotor, i pored svih velikih automobila, u tom trenutku mi je na raspolaganju ostao samo golf sa kojim smo krenuli na put – prisjeća se Bojanić i objašnjava da im se Goca neplanirano pridružila:
Goca je u jednom trenutku rekla kako nije trebala da pođe sa nama, jer su sutradan ona i Sanja Đorđević trebale da ustanu u četiri sata ujutro. Miloš se tada našalio s njom, ali umalo da baš u tom trenutku izgubi glavu. Pitao sam je da neće njih dvije slučajno kod Svetog Vasilija, a ona kaže da su to planirale. E, tada sam ja onako bezobrazno rekao: “E, ako vam on ne pomogne, vama dvjema niko neće pomoći”. Ja sam se stvarno šalio kada sam to rekao, ali bilo je kasno – nastavio je Miloš, koji se na trentak zaustavio, a onda opisao detalje stravične nesreće:
Dvije sekunde kasnije, iz krivine nailaze farovi, automobil udara direktno u nas. Njih dvojica su bili lakše povrijeđeni, Goci, naravno, ništa jer ona hoće pod Ostrog. A ja, samo što nisam polomljen, ubijen od glave do pete, auto smrvljen. Niko nije vjerovao da je iz tog auta neko izašao živ. Sve me bolilo, bile su to ozbiljne pobrede i oporavak je je dugo trajao. Kada sam se oporavio, prvo sam otišao pod Ostrog da se izvinem Svetom Vasiliju. Plakao sam kao dijete. Brzo nakon toga sam odlučio da potražim i ženu, moju Branku – završio je Bojanić.
(express/alo)
