Srce i krvni sudovi su jedinstven sistem koji povezuje ljudsko telo u savršenu funkcionalnu celinu. Mali krvni sudovi dopiru praktično do svake ćelije, a srce pumpa krv koja nosi kiseonik na prvom mestu i sve druge materije koje su potrebne ćeliji. Procenjuje se da ukupno ima oko 200 kilometara krvnih sudova i kroz sve njih u svakom minutu prođe svih 5 litara krvi.
Srce i krvni sudovi su jedinstven sistem koji povezuje ljudsko telo u savršenu funkcionalnu celinu. Mali krvni sudovi dopiru praktično do svake ćelije, a srce pumpa krv koja nosi kiseonik na prvom mestu i sve druge materije koje su potrebne ćeliji. Procenjuje se da ukupno ima oko 200 kilometara krvnih sudova i kroz sve njih u svakom minutu prođe svih 5 litara krvi.
Dnevno, u miru bez fizičkog napora, srce ispumpa oko 8ooo litara krvi. Sada je lakše shvatiti ulogu kardiovaskularnog sistema i koliko je važno da bude zdrav i u funkciji za koju je stvoren. Svaka bolest bilo srca bilo krvnih sudova remeti transportnu funkciju celog sistema, na početku bolesti bez simptoma do potpunog rasula i tromboze krvnih sudova i definitivne smrti ćelije i organa koji mogu biti fatalni za ceo organizam (infarkt mozga i infarkt srca). Bolesti krvnih sudova su na prvom mestu po broju obolelih i na prvom mestu kao uzrok smrtnosti na planetarnom nivou. Opšti tehnološki napredak je promenio kvalitet života i uz modernu medicinu produžio ljudski vek duplo u poslednjih sto godina. Tako je ateroskleroza postala najčešća bolest krvnih sudova vezana za starost i proces starenja.
Bürgerova bolest je jedna od najtežih bolesti krvnih sudova. Ova se bolest suštinski razlikuje od ateroskleroze koja se razvija sporo u starijoj životnoj dobi i napada praktično sve arterijske krvne sudove. Bürgerova bolest napada mlade ljude, brzo se razvija, napada arterije i vene, a često i susedne nerve. Bolest je vrlo teška, a prognoza loša.
Bürgerova bolest krvnih sudova je zapaljenje arterija i vena nepoznatog uzroka. Zahvata pojedine segmente srednje velikih i male krvne sudove nogu, ruku, nerava, retko mozga i srca. Napada mlade muškarce, sve češće i žene, između 20 i 40 godina, uvek pušače. Uzrok je nepoznat, samo se predpostavlja da je uzrok autoimunološki poremećaj, nasleđe i „alergija“ na nikotin. Bolest prolazi kroz nekoliko zapaljenskih faza. Počinje infiltracijom belih krvnih ćelija u sve slojeve zida krvnog suda, zatim nastaje tromboza i potpuno zatvaranje lumena krvnog suda, prestanak protoka krvi i dopreme kiseonika zbog čega tkivo pati i na kraju umire. Klinička slika se karakteriše jakim bolovima, pojavom ulceracija i gangrena na donjim ekstremitetima, a ako se ne leči, sigurno završava amputacijom. Tromboza krvnih sudova sprečava transport kiseonika, a nedostatak kiseonika u tkivu izaziva hipoksičnu povredu praćenu jakim bolom. Bol je mera oštećenja tkiva. Bol nastaje i zbog oštećenja perifernih nerava. Zajedno daju karakterističnu sliku Bürgerove bolesti: stalan bol jakog inteziteta koji iscrpljuje bolesnika, slabi mu volju za odbranom i uvodi ga u konstantni stres visokog intenziteta. Lečenje uključuje apsolutnu zabranu pušenja, čak i boravak u prostoriji u kojoj se puši.
Srce i krvni sudovi su jedinstven sistem koji povezuje ljudsko telo u savršenu funkcionalnu celinu. Mali krvni sudovi dopiru praktično do svake ćelije, a srce pumpa krv koja nosi kiseonik na prvom mestu i sve druge materije koje su potrebne ćeliji. Procenjuje se da ukupno ima oko 200 kilometara krvnih sudova i kroz sve njih u svakom minutu prođe svih 5 litara krvi.
Dnevno, u miru bez fizičkog napora, srce ispumpa oko 8ooo litara krvi. Sada je lakše shvatiti ulogu kardiovaskularnog sistema i koliko je važno da bude zdrav i u funkciji za koju je stvoren. Svaka bolest bilo srca bilo krvnih sudova remeti transportnu funkciju celog sistema, na početku bolesti bez simptoma do potpunog rasula i tromboze krvnih sudova i definitivne smrti ćelije i organa koji mogu biti fatalni za ceo organizam (infarkt mozga i infarkt srca). Bolesti krvnih sudova su na prvom mestu po broju obolelih i na prvom mestu kao uzrok smrtnosti na planetarnom nivou. Opšti tehnološki napredak je promenio kvalitet života i uz modernu medicinu produžio ljudski vek duplo u poslednjih sto godina. Tako je ateroskleroza postala najčešća bolest krvnih sudova vezana za starost i proces starenja.
Bürgerova bolest je jedna od najtežih bolesti krvnih sudova. Ova se bolest suštinski razlikuje od ateroskleroze koja se razvija sporo u starijoj životnoj dobi i napada praktično sve arterijske krvne sudove. Bürgerova bolest napada mlade ljude, brzo se razvija, napada arterije i vene, a često i susedne nerve. Bolest je vrlo teška, a prognoza loša.
Bürgerova bolest krvnih sudova je zapaljenje arterija i vena nepoznatog uzroka. Zahvata pojedine segmente srednje velikih i male krvne sudove nogu, ruku, nerava, retko mozga i srca. Napada mlade muškarce, sve češće i žene, između 20 i 40 godina, uvek pušače. Uzrok je nepoznat, samo se predpostavlja da je uzrok autoimunološki poremećaj, nasleđe i „alergija“ na nikotin. Bolest prolazi kroz nekoliko zapaljenskih faza. Počinje infiltracijom belih krvnih ćelija u sve slojeve zida krvnog suda, zatim nastaje tromboza i potpuno zatvaranje lumena krvnog suda, prestanak protoka krvi i dopreme kiseonika zbog čega tkivo pati i na kraju umire. Klinička slika se karakteriše jakim bolovima, pojavom ulceracija i gangrena na donjim ekstremitetima, a ako se ne leči, sigurno završava amputacijom. Tromboza krvnih sudova sprečava transport kiseonika, a nedostatak kiseonika u tkivu izaziva hipoksičnu povredu praćenu jakim bolom. Bol je mera oštećenja tkiva. Bol nastaje i zbog oštećenja perifernih nerava. Zajedno daju karakterističnu sliku Bürgerove bolesti: stalan bol jakog inteziteta koji iscrpljuje bolesnika, slabi mu volju za odbranom i uvodi ga u konstantni stres visokog intenziteta. Lečenje uključuje apsolutnu zabranu pušenja, čak i boravak u prostoriji u kojoj se puši.
U liječenju su se koristile i još uvek koriste hirurške metode presecanja dela autonomnog nervnog sistema (simpatektomija) koja daje privremeno poboljšanje. Moj stav je protiv takve intervencije jer se privremeno dobija poboljšanje a trajno gubi autonomna i automatska nervna kontrola krvnih sudova, a krajnji ishod je isti. Pokušava se i sa kortikosteroidnom antiinflamatornom i imunomodulatornom terapijom bez rezultata koji bi zadovoljili. Vaskularne hirurške metode premošćavanja ne dolaze u obzir jer su promene rasejane duž krvnih sudova. Sve u svemu, konzervativno lečenje do sada nije dalo rezultate koji bi bili povoljni za bolesnike i koji bi zadovoljili lekare. Uglavnom se sve zavšavalo amputacijama donjih ekstremiteta uz veliku patnju bolesnika.
